ČIVIJE je mehanizam koji se montira na glavu gitare. Čivija ima isto koliko i žica i uglavnom su od metala, neki primerci imaju ukrasnu plastiku ili neki drugi materijal na mestu gde se hvata prstima. Prave se ili pojedinačno ili po tri na jednom postolju a u zavisnosti od modela mogu biti leve i desne. Pored svima znane namene, da preciznim štelovanjem naštimuju žicu, imaju još jednu manje poznatu ali ništa manje važnu funkciju a to je da istoj toj žici nedaju lako da se raštimuje.
GLAVA je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. E da, umalo da zaboravim, proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme, modela...
GORNJA KOBILA(konjic) je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice, onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje.
VRAT kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranjima. Kao prvo, na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara, koliko je drvo debelo u preseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.
PRAG odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina.
OTVOR NA REZONATNOJ KUTIJI ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula.
ŽICE sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada su došle na red, ne znam šta bih rek'o. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Prave se od čelika ili plastike. Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno.
DONJA KOBILA (kobilica) se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji ustvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju.
REZONATNA KUTIJA na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.
GLAVA je prvo deo vrata a tek posle deo gitare. Njome se vrat završava. Glavna i jedina uloga joj je da nosi čivije. E da, umalo da zaboravim, proizvođači ih ne retko koriste za samoreklamiranje ispisujući po njima ime firme, modela...
GORNJA KOBILA(konjic) je jedan od najmanjih delova na gitari. Zove se gornja jer je vizuelno sa gornje strane. Gornja kobila (ili kobilica kako joj neki tepaju) je granica između dva dela žice, onog koji netreperi i onog koji treperi dok se svira. Uglavnom se prave od plastike iako umeju da budu i od plemenitih materijala, naprimer slonove kosti. Veoma je bitno kakvi su i kako su pozicionirani prorezi kroz koje prolaze žice. Pored toga što žice treba da budu podjednako udaljene jedna od druge bitno je i koliko će biti visoko od vrata. Sve u svemu važan deo koji se često zanemaruje.
VRAT kao jedan od važnijih i osetljivijih delova često je miljenik vlasnika gitara. Hiljadama puta sam gledao ljude kako ga paze gledajući da li se iskrivio. Jadan vrat stalno je izložen raznoraznim maltretiranjima. Kao prvo, na njega konstantno deluje sila kojom žice teže da se vrate u nenapeto stanje a tu smo i mi sa svojim "gnjavljenjem" dok nazovi sviramo. U odbrani od napasti vratu pomaže čelična šipka koja prolazi kroz njegov centar. Da nije nje sumnjam da bi površina od desetak kvadratnih santimetara, koliko je drvo debelo u preseku, mogla sve da podnese. Vrat se kod akustičnih gitara skoro po pravilu lepi za rezonantnu kutiju koja je ujedno i telo gitare.
PRAG odnosno pragovi su specijalno profilisani metalni komadi koji se utiskuju u tanke kanale na površini drveta sa gornje strane vrata. Najčešće su od čelika ili mesinga. Brzo se habaju pošto su pri sviranju izloženi velikom trenju kontaktom sa žicama koje su takođe od metala. Aktivniji gitaristi ih menjaju svakih par godina.
OTVOR NA REZONATNOJ KUTIJI ima funkciju prolaza kroz koji prolaze zvuci. Rezonantna kutija sem primanja vibracija fizičkim putem, preko vrata s jedne i donje kobile s druge strane, hvata zvuke sa žica i kroz otvor. Kutija kroz isti taj otvor, svojom akustikom i sposobnošću pojačavanja, kao kroz bass reflex izbacuje tonove napolje znatno glasnije nego što bi se žica inače čula.
ŽICE sam pričajući o delovima gitare toliko puta spomenuo da o njima, sada kada su došle na red, ne znam šta bih rek'o. Na gitari ih bude po šest ili dvanaest. Bude ih i sedam a bogami i pet kad neka pukne. Prave se od čelika ili plastike. Ima ih ravnih i motanih. Sve u svemu ima ih svakakvih, i teško mi je da ih u jednoj ili dve rečenice generalizujem. Možda bi za ovu priliku bilo najpametnije samo da kažem da je korisno menjati ih redovno.
DONJA KOBILA (kobilica) se može opisati kao i gornja kobila s tim što ima još po neki deo, osobinu i ulogu. Pored plastičnog dela preko koga se žice prelamaju (kao na gornjoj kobili) postoji i drveni komad koji ustvari nosi taj plastični deo i pored toga služi za zakačinjanje početka žice. Lepši modeli za kačenje žica koriste klinove. Za donju kobilu na akustičnoj gitari (gde nepostoji mogućnost nekih podešavanja) veoma je važno gde se postavi. Radi se o delovima milimetra, ako se to ne uradi kako treba naizgled sve je u redu ali gitara nikako nemože korektno da se naštimuje. Šteta je što se ova greška često ponavlja pa su mnoge gitare falične po ovom pitanju.
REZONATNA KUTIJA na akustičnim gitarama izigrava telo gitare (i dobro joj ide) ipak zvučnost je njen glavni zadatak. Izrađuje se od drvenih ploča nalik debelom furniru i posebno profilisanih letvica koje služe za ojačanje. Sve se to lepi. Zbog svoje konstrukcije veoma su osetljive i kao takve ih treba čuvati. Neki modeli akustičnih gitara umesto drvenog imaju plastični donji deo rezonantne kutije. Ova karakteristika uglavnom se javlja na kvalitetnijim gitarama.
